Manjaro je Linux distro koji je baziran na Arch Linux-u. Dugo vremena sam proveo na Ubuntu-u i na njemu baziranim distro-ima (Linux Mint, Elementary, Back Box, Zorin OS, deepin…). Već neko vreme imam želju da isprobam nešto novo, ali sam sa svakim drugim distro-om imao nekih problema ili nesuglasica, međutim surfovajuci i boot-ujući svaki Linux koji mi se činio zanimljivim, naleteo sa na Manjaro.
Malo je reći da sam oduševljen 🙂 vrlo retko mi se desi da neki ditro jednostavno samo radi, bez potrebe da bilo šta podesim. Sa zvukom je bio jednini problem što po defaultu nije odmah bio uključen pravi sound kanal, pošto imam realtekovu zvučnu sa 5.1 izlazom često se dogodi da mi Linux pobrka kanale, tako da to ne mogu da uznem kao grešku.
Naravno pošto je baziran na Arch-u krenuo sam sa time da se neću snaći u komandama, ili da će neki hardver biti nepodržan, međutim za komandama gotvo da nije bilo potrebe (nisam baš ljubitelj terminala kad ne znam tačno šta hoću i kada ne mogu unapred da zanm rezultate procesa), Pacman pacage manager se ne razlikuje puno od apt-get-a a iskreno nisam ga ni koristio, postoji preinstalirani pacage manager i preko njega sam instalirao sve.
Kod Ubuntu-a i na njemu baziranim distroima, pacage manager je bogat aplikacijama ali one nisu uvek najnovijeg datuma pa sam neke od njih morao instalirati preko ppa, međutim u Manjaro-u to nije bilo potrebe, svaka aplikacija koja se nalazi u software manageru je najnovije verzije.
Manjaro koristi systemd, kojeg lično nisam ljubitelj, ali pošto se u kernelsko-softverske odnose ne razumem, neću komentarisati na ovu temu, spomenuo sam systemd zato što mi je Ubuntu 15.04 radio vidno brže od Ubuntu-a 14.04 LTS koji koristi INIT. E sad Ubuntu za dektop okruženje koristi Unity koji je nešto zahtevniji od XFCE-a koji sam kao desktop okruženje izabarao na Manjaro-u. Manjaro jednostavno leti. Nijedan prethodni Linux distor mi nije radio ovako brzo! Minimalno korišćenje memorije, procesor miran, hard radi baš kad mora, nema praznog hoda ili drljanja u prazno (u suštini sve ovo je bilo i u prethodnim distroima, drljanje u prazno generalno se odnosi na windows…) ali brzina me je facinirala.
Pedpostavljam da već naslućujete da je brzina jedini razlog zašto pišem ovaj post, međutim Manjaro ima još dobrih stvari:
Instalacija nije putem komandi kao kod Arch-a, postoje 2 vrste instalacije a obe su vizualne i po prinicpu next, next finish.
XFCE ima svoje prednosti kad su u pitanju brzina i jednostavnost, međutim programeri ovog distro-a su se potrudili da mu instaliraju par elegantnih dodataka da bi mu poboljšali estetiku, i dodali: color sheme, efekte, icon set, sound set… Tako da korisnik odmah nakon instalacije može da krene sa uživanjem 🙂
Hardverska podrška je odlično organizovana, i u settings-u postoji hradware detection koji automaci detektuje vaš hardver i izlistava ponuđene open source i vlasničke drajvere.
Čak je dostupan i kernel manager koji vam omogućava da u gui (vizualnom) okruženju manipulišete sa verzijama kernela i redevno ih update-ujete.
Kao i svaki ditro, i ovaj ima poneku manu, dodše nema ih mnogo…
Instalacija traje nešto duže nego bilo koji distro koji sam prethodno instalirao, pošto uvek instaliram na isti način bez posebnih podešavanja, ovaj distro se insralirao nekih 40-ak minuta duže… Nisam siguran šta je ovome razlog.
Ukoliko se oporedelite za Manjaro KDE verziju, dobijate KDE Plasma, medjutim korstio sam ranije Ubuntu KDE plasma i nisam ima problema sa RAM memorijom, međutim kod Manjaro-a na samom desktopu bilo je zauzeto 1.2 GB RAM memorije, s obzirom da imam samo 2 GB RAM-a ovo je pretstavljalo veliki problem, jer samo Firefox mi je popunio ostatak, tako da ništa osim browsera nije moglo da radi. Naravno KDE je takođe podešen da bude elegantan i radi brzo, ali za korisnike sa malo memorije ovo definitivno nije dobar izbor. No ipak ovo se ne može uzeti kao mana, svi znamo da je KDE nešto zahtevniji, naročito plasma.
Sve aplikacije koje inače koristim, dosutpne su mi bile u software manageru, možda sam srećnik ali nije falila ni jedna…